Lepota kostunjavog voca, u isto vreme meka i tvrda. Ponekad samo pogled sa drugog kraja sobe potopljen u tihu ceznju govori vise od hiljadu reci. To je momenat u kom pozelis da vreme provedeno sa njom sacuvas u tecnom cilibaru a ona ti se uvlaci duboko u secanje. I godinama kasnije, setices se kako se sunceva svetlost prelamala po njenoj kozi, kako su senke igrale po prostoru i blagog osmeha koji ne mozes da skines sa usana. Njeno lice je sveze, kosa plese a razigrani osmeh otvara pastelno roze usne. Njena vanvremenska lepota i energija transformise u stav a stav je ljubav! Ono sto probada su njene oci- topli tirkiz pomesan sa medom- prkosne i zavodljive u isto vreme, kao da zna nesto sto mi ne znamo.
Pitao ju je da pobegne sa njim, a nije ni znao da je ona vec dva koraka ispred. Ima tih maglovitih letnjih dana kada je sve moguce. Ona ga oseca kao vetar koji zvizdi kroz njenu kosu, talas koji otvara pred njom put kao svetlecu iluziju, i njihova ljubav stvorila je Goru. Nemaju gde da odu, osim svuda, zajedno.
